Budimo i mi nečiji Djed Mraz

Danas sam pročitala fantastičan tvit:- Jel razmišljaju kreativci koliko miliona ljudi može samo da rasplače se na ove „svi smo sretni i na okupu, nova godina, sreća, radost“ reklame?

I, zaista zašto ćutimo o tome?

Zašto baš tog 31og moram da budem srećna?

Za Božić glumimo da je sve ok, da se divno svaki dan slažemo, a ti neki članovi na izgled srećne porodice nas tokom cijele godine nisu upitali ni kako smo. Znate li koliko je oko vas ljudi koji nemaju nikoga, kojima svaki praznik teško pada?

 Znate li koliko je onih koji tokom praznika nemaju šta da jedu, kao i svakog drugog dana?  I, da sve imamo to. Sigurno da tokom tih dana osjećamo stres pripremljanja od praznične večere, ko će nas posjetiti, da li nam kuća izgleda savršeno do šta ćemo obući. Nisu svi te sreće, kada odlaze svojoj porodici da mogu reći da im je drago, jer znaju da neće tu biti prazničnog spokoja. Samo iz poštovanja prema prazniku gutanja knedeli, prećutkivanja i kradom  puštanja suza.

Zato obratimo pažnju i na te ljude, razumijem da takve reklame prodaju proizvod. Možemo li se onda malo više fokusirati na ljude oko sebe?  Znate da nekome predstojeći praznici teško padaju, jer nemaju nikog? Pozovite ih na tu večeru, ručak, podijelite zalogaje ljubavi i zahvalnosti na svemu što imate. Poznajete ljude koji imaju porodicu, ali su u teškoj situaciji?

Obiđite ih ovih dana, njihovoj djeci i čokolada će mnogo značiti. Vi, koji imate porodicu, ali nije baš tako harmonična, pokušajte da se radujete tom prazniku sa njima. Sjetite se da sa tom istom jednog dana nećete moći biti tu. 

Ovaj blog i jeste nastao da u želji da pomognemo drugima, a i sebi. O sličnoj temi sam i prošle godine u ovo vrijeme pisala, na ovom linku možete pronaći još ideja kako da nekome pomognemo.

Budimo i mi nečiji Djed Mraz.

I, da molim vas ne zaboravite i zagrljaj je poklon.