Intervju sa ginekologom dr Mirjanom Ostojić: Najmanje jednom godišnje posjeta svom ginekologu sigurno prevenira razvoj ginekološke bolesti, a samim tim čuva reproduktivno zdravlje žena

Ovo je mjesec posvećen borbi protiv raka dojke, stoga sam odlučila da uradim intervju sa ginekologom dr Mirjanom Ostojić. Moram da se zahvalim na divnoj saradnji i pomoći zdravstvenoj ustanovi Medico-su koja se nalazi u Banjaluci. Medico-s je  prva i jedina specijalizovana zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj koja liječi nepolodnost. Zahvaljući njoj 2003.godine rođena je prva beba iz epruvete u Republici Srpskoj. Posebno hvala dr Mirjani koja je izdvojila svoje vrijeme da odgovori na sva pitanja.

Kada je vrijeme za prvi odlazak ginekologu?

Prva posjeta ginekologu bi se trebala obaviti prije   prvog seksualnog  iskustva, odnosno odmah nakon  istog. Na žalost, danas je mali broj  djevojaka, koje prvu posjetu   ginekologu obavljaju kako bi se posavjetovale o kontracepciji prije stupanja u spolne odnose,  najčešće je prvi pregled povezan sa nekim ginekološkim problemima.

Koliko često je potrebno odlaziti na preglede ukoliko nemate nikakvih problema?

Po pravilu, jednom godišnje   bi  trebalo   napraviti  UZV  pregled    male  karlice  i PAPA  nalaz, a ukoliko su prethodni  navedeni nalazi pokazivali   abnormalnosti ili   bili granični  u smislu  početka  nekog  procesa i češće, 2-3 puta   godišnje.

Simptomi koji pokazuju da je vrijeme da zakažemo odmah pregled?

Najčešći simptomi i znakovi  bolesti  ili njenog   početka,  a samim  tim i   razlog  da zakažete  pregled  su: neregularnost   menstrualnog   ciklusa, kontaktno  krvarenje pri odnosu ili  nakon  njega,  bol   u   maloj  karlici,  smetnje  pri  mokrenju,  sekrecija  neprijatnog   mirisa... 

Kako uraditi pravilno samopregled dojki?

Samopregled  dojki  bi   svaka  žena  trebalo  da  uradi   nakon  25-te   godine,  bar jednom  mjesečno, i  to odmah  nakon  menstruacije(od  2-8)  dana, računajući  od  prvog dana  krvarenja.

Tokom  tuširanja ili pred ogledalom podići  desnu   ruku, a lijevom   rukom  opipati  desnu  dojku i  obrnuto,  tragajući  za   izraslinom ili  zadebljanjem. Podignutih   ruku  iznad  glave ( stojeći pred  ogledalom) treba tražiti  promjene  u  veličini i izgledu  obje  dojke, njihovoj  simetriji,  izgledu   kože   dojki, kao  i nježnim  pritiskom  na  bradavice, uočiti  pojavu  sekrecije.

Drugi dio samopregleda dojki se obavlja u ležećem položaju tako što se desna ruka stavi  iznad glave, a prstima  lijeve  ruke  pretražuje desna  dojka   kružnim pokretima  od  spolja, ka  bradavici. Isti postupak  ponoviti u ležećem položaju  za  drugu  dojku.  U stojećem položaju, ruku   podići od  tijela, i prstima  suprotne  ispalpirati(ispipati) pazušnu jamu, čije  je tkivo satavni dio dojke( limfni putevi i čvorovi).

Promjene  zbog kojih se treba  odmah javiti  ljekaru su: prisustvo čvora u dojci  ili pazušnoj jami, iscjedak iz bradavice, promjene kože bradavice, promjene oblika ili veličine  dojke, promjena boje kože ili njene osjetljivosti, pojava promjene(tipa celulita) na koži dojke, crvenilo kože, bol u dojci ili pazušnoj jami.

Da li je uticaj PMS-a precijenjen? Možemo li isti smanjiti?

Čim  neka  pojava  ima  svoje  ime, medicinski tretman, značaj i prostor u literaturi i medijima ne bih rekla da je precijenjen. To je psihoendokrini poremećaj sa biološkom, psihološkom i socijalnom podlogom.

Uglavnom se javlja u periodu od 20-40 godina života. Oko 90% žena je povremeno imalo neki od simptoma  predmenstrualnog sindroma, a 5% žena koje pate od PMS-a   doživljavaju ga kao teški oblik psihofizičkog stresa. Nepoznate je etiologije i brojne su teorije, ali ni jedna ga nije objasnila  u potpunosti. Simptomi se isključivo javljaju u drugoj polovini menstrualnog ciklusa (otoci,porast tjelesne težine,umor, razdražljivost, poremećaj sna, glavobolja,nadutost,česte promjene raspoloženja i mnogi drugi...). Kriterijum  za postavljanje dijagnoze  je ponavljanje simptoma u najmanje 3 uzastopna ciklusa i moraju biti dovoljno izraženi da zahtijevaju liječenje. Naravno, ginekolog treba prvo da isključi organske uzroke ovih  simptoma da bi počeo sa tretmanom. Liječenje se provodi na 3.načina:

1. simptomatsko

2. liječenje hormonima  i antihormonima koji uzrokuju anovulacije 

3. dijetetsko i alternativno liječenje.

 Većini žena  se kao tretman uvodi OHK (oralna  hormonska kontracepcija), koja  ima  učinak, dovodeći do anovulacije.  Nažalost, manjem broju žena čak zna i pojačati simptome. Djelotvorna  se pokazala i multivitaminska terapija (vit B,Mg)

PMS u  izraženim slučajevima značajno utiče na kvalitet života i zdravlje žene reproduktine dobi,tako da ne može i ne smije   biti  precijenjen.

Polemisanje štetnosti i dobrobiti o kontracepcijskim pilulama ne prestaje. Koji je Vaš stav o pilulama?

U prethodnom pitanju smo već pomenuli OHK kao  terapiju izbora, u gore  navedenom, ali i u mnogim drugim stanjima, kao što je endometrioza, postojanje cista, neregularna krvarenja, izostanak krvarenja. Znači , postoji mnogo razloga  za korištenje kontraceptiva  u terapeutske svrhe. Medjutim to su ipak lijekovi  koji se koriste  za kontrolu plodnosti, jer prekid   neželjene trudnoće (abortus) ne  smije biti  način  planiranja  porodice.

Postoji određen broj pacijentica koji ne smije koristiti ove tablete : kao npr.pacijentice  sa   kardiovaskularnim i sistemskim bolestima, oštećenjima jetre, hormonski ovisnim tumorima(tm.dojke)-čak i u porodičnoj anamnezi. Žene pušači starije od 35 godina, takođe,  nisu kandidati  za  OHK, a donja granica životne  dobi   su najmanje  3. prve ginekološke godine (gin.godine se računaju od  prve menstruacije).

Sa kojim problemima vam se žene najčešće javljaju?

Najveći broj klijenata javlja nam se zbog problema sa začećem, jer  smo  ustanova  koja  je  usko   specijalizovana za  tretman  bračnog  steriliteta. Pacijentice se često javljaju  na pregled i  zbog    neregularnih  menstrualnih  krvarenja ili krvarenja nevezanih  za   menstrualni   ciklus, pojačanog  vaginalnog  iscjedka, bolnih  menstruacija  ili   bolova u   maloj  karlici  nevezanih  za   ciklus  ..

Šta su policistični jajnici? Koliki problem mogu napraviti?

Sindrom policističnih jajnika je  načešća   endokrinopatija  reproduktivne  dobi , na žalost  veliki broj naših  pacijenata  sa problemom  neplodnosti pati od istog. Njega karakterišu hronične  anovulacije, maljavost, oligomenoreje (menstrualni ciklus  duži od  35-40 dana, amenoj

reja(gubitak  menstruacije), smanjena  plodnost, akne, gojaznost, itd.

Ovaj sindrom je, ustvari, metaboličko-endokrinološke prirode, jer pacijentice  imaju i  rezistenciju  na insulin, te u kasnijoj životnoj dobi veliku imaju  sklonost  ka  razvoju  dijabetesa.

Šta je amniocenteza? Koliko je preporoučljiva?

Amniocenteza   spada  u invazivne  metode   prenatalne  dijagnostike, gdje se pod  kontrolom ultrazvuka uzima uzorak plodove  vode, na taj način dobiju se fetalne  ćelije. Iz njih  saznajemo, hromozomsku kartu ( najčešće trizomije ploda),  citogenetskim ispitivanjem. Najčešći kandidati  su trudnice iznad 35-te godine života, prvenstveno koje prvi put rađaju, porodice u kojima su već  ranije  rođena  djeca  sa  nekom od trizomija, i  trudnice  sa drugim riziko faktorima. Danas raspolažemo neinvazivnom prenatalnom dijagnostikom, kao što  je NIFTY test,  gdje iste podatke o plodu  dobijamo potpuno neinvazivno (iz majčine krvi) bez rizika po plod .

Savjet ginekologa za dame?

Najmanje jednom godišnje posjeta svom  ginekologu sigurno prevenira razvoj   ginekološke   bolesti, a samim tim čuva  reproduktivno zdravlje žena.

Hvala na odvojenom vremenu i lijepoj saradnji.