Pismo maloj sebi

Draga moja mala ja,

Jedan od najtežih momenata u mom životu je bilo suočavanje sa samom sobom. To toliko boli, ali toliko oslobađa. U tim trenucima shvatim koliko sam bila naivna, ranjiva, pa samim tim teška drugima, ali sebi najviše. Teško je kad  ti život, prije nego što se rodiš   servira brdo ružnih, nepreboljenih situacija, tačnije nedostataka osoba.

Sad bih rekla onoj djevojčici od sedam godina koja sam nekad bila : „Ne krij suze, poješće te jednog dana, nije sramota plakati jer ti neko tvoj nedostaje“. Rekla bih joj da ne bude zaluđena, da ako njen kralj nije tu, ne znači da njena kraljica mora da pati i bude sama u nekom zamku. Djevojčice, obrati pažnju na stvari i ljude oko sebe koji te čine srećnom, biće ti žao jednog dana što se nisi svemu tome više radovala. I ta prva jedinica iz matematike nije strašna, pašćeš jednog dana ispit ili godinu ali ne dozvoli da padneš ti. Kažeš da toliko voliš porodicu i prijatelje, pa zavoli i sebe, to nije pogrešno. Greške ne postoje, postoje samo iskustva. Uzaludno je pravdanje bilo kome. Da te ne lažem, ponavaljaćeš iste stvari: milion puta ćeš se opržiti, ponekad iz hira, ponekad jer je sudbina možda tako htjela, ali najčešće iz dobrih namjera. Naići ćeš na bezbroj ljudi, nazivaćeš ih prijateljima; oni tebe neće tako osjećati, ali ne dozvoli da te to povrijedi jer samo tako ćeš postajati bolji čovjek. Ne dozvoli sebi da te emocije razbole,  nemoj biti teška na pokazivanju istih. Izgovorićeš mnogo teških riječi, nekog vjerovatno istim i povrijediti-ne grizi se, samo si čovjek kao i drugi. Nemoj nikada drugima dopustiti da budeš žrtva nečijeg nezadovoljstva i gnjeva jer nekad moraš biti glasna i sačuvati sebe koliko god željela tom nekom pomoći. Znam, nasmijaćeš se drugima, ali molim te, ne radi to. Taj tvoj smijeh nekog može da zaboli, ali ti ne znaš i ne možeš znati pozadinu onoga što je u tebi izazvalo upravo taj smijeh. Ta djevojka koja je za tebe loše obučena možda nema novca za ljepšu odjeću, ta osoba za tvoj ukus predebela može imati hormonski disbalanas, taj čovjek koji po tvome mišljenju ima ružan akcenat može tim istim izgovoriti najljepše riječi koje nijedan akademik nikada neće moći. Ne osuđuj druge, na to nemaš pravo. Ne igraj se tuđim emocijama; pusti ego, nekog ćeš tako da povrijediš.  Molim te, slušaj više svoje srce,  dobro je biti razumna ali još ljepše kada radiš ono što osjećaš. Ne hvali se u pubertetu svojom ljenošću jer eto, tebi rad i nije nešto tada potreban-ima ko će za tebe. Jednog dana biće te sramota. Ne analiziraj tuđe komplimente, ne traži lošu namjeru u njima, zahvali. Zahvali se ljudima oko sebe jer ih imaš, jer te imaju.. Ne budi bahata, ne moraš svaki vikend imati novu haljinu, ali moraš svaki dan imati osmijeh. Mnogo puta  ti neće  biti do njega, ali tjeraj se da ga imaš na licu jer šta će ti nezadovoljstvo dobro donijeti?

Nikada ne očajavaj, sve ima svoje zašto i padovi će ti nešto donijeti. Upoznaćeš divne ljude, opčiniće te mnogi svojom harizmom koja pršti od dobrote, pravih vrijednosti, ljubavi, pažnje i nemoj im to nikad uzeti zdravo za gotovo. Uzvrati im najboljom verzijom sebe, trudi se da postaneš najbolja verzija sebe.