Kako sam se odvikla od slatkiša?

Sigurno ste sebe uhvatili kako po kući tražite nešto slatko, jer eto traži vam se. Imate potrebu ako ne svaki dan, bar svaki drugi da pojedete neku čokoladicu. Ukoliko ste ovisnik o slatkišima, dogodiće vam se da pojedete i cijelu čokoladu, a možda kasnije čak i neki komad sočne torte. U trgovini onako nehotice stavljate nešto slatko, eto da se nađe. Ponekad se sjetite da slatkiše baš i ne voli vaga, a što je još važnije nisu dobri po naše zdravlje. Onda se obično pravdate sebi da morate ih imati u kući, jer šta ako dođu neki gosti.Morate pojesti nešto slatko pada vam koncentracija, a treba još da učite, radite.

Priznajem i ja sambila jedna od tih, voljela sam mnogo slatkiše. S obzirom da mi je bilo bitno da ipak ne pretjeram zbog kilaže, znala sam sebe ograničiti redom čokolade, jednom manjom čokoladicom.  Onda dođu praznici, rođendani i gle super opravdanja da pojedemo kalorijske bombe pune šećera. Kada sam krenula studirati, znala sam sebe uhvatiti da cijeli dan nisam pojela nijedan kvalitetan obrok, čak ništa slano, da ne spominjem zdravo.

Pekare bi mi zamirisale krofnama, kroasanima i svim tim pecivima punim šećera i eto mog obroka. Naravno da se to vrlo brzo pokazalo na mom tijelu. Nakon toga svaki put sebe bih „kažnjavala“ uvođenjem neke dijete. Onda sam shvatila da svaka dijeta je uzaludna, jer se vrlo lako nakon postignutog rezultata, čak nekad i prije vratimo starom režimu ishrane. U mom slučaju to je bilo unošenje slatkiša u tijelo.

Jedno veče sam čitala da su potrebna 22. dana da se oslobodimo neke navike. Pomislim, pa navika je i unošenje slatkiša. Odlučim da sebi postavim izazov zvani „Februar bez šećera“. Pozovem i drugaricu, zajedno da brojimo dane, pratimo svoje tijelo, bodrimo jedna drugu. Priznajem i prije toga sam počela da pazim šta unosim u svoje tijelo, ali uvijek bih hvatala sebe kako žudim za tim. Kada sam postavila sebi ovaj izazov, želja mi je bila da testiram sebe da li ja to mogu, ali i da se oslobodim te žudnje za šećerom.

Prvih deset dana nije bilo lako, organizam naviknut da bar jednom sedmično dobije slatkiše. Onda nakon toga gorka kafa postaje vam najukusniji slatkiš, šolja čaja kao predivan desert.  Počinju i promjene na tijelu i one još važnije. Odjednom manje sam troma, imam više energije, zadovoljnija sam sobom. Postajem ponosna na sebe, jer ja mogu da ispunim taj izazov.

Kada se izazov završio, uzela sam komad kolača, koji sam ranije obožavala. Bio mi je bljutav, neukusan, prepun šećera i naporan za nepca. Od tada slatkiši su mogli da budu ispred mene danima, mjesecima, ali nije bilo želje, potrebe da ih pojedem.

Ja sam se na ovaj način odvikla od slatkiša. Ukoliko isto želite, probajte već danas. Budite istrajni, vjerujte vrijedi.  S obzirom da sam se ipak tokom praznika malo opustila, odlučila sam da opet sebi postavim ovaj izazov. Ukoliko želite, pridružite mi se 😉