Volite ih dok su tu, kasnije nema

Tog kobnog dana u običnoj šetnji gradom osjetila sam neki udar, kao da je nešto otišlo od mene. Nekoliko minuta kasnije stigla je i poruka da si otišao gore. Evo četvrta godina otkad te nema, na neki način kao da nema ni dijela mene.  Sanjam te često, volim to i neću da slušam sve te ljude da to možda nije dobro. Zašto ne bi bilo dobro, kada mi je to još jedan susret sa tobom i želim ih još mnogo do onog momenta kad ćemo da se opet sretnemo na istoj nekoj adresi. 

  Ja želim da vjerujem da na toj adresi neće biti tuge i neće biti potrebe da pretresamo one teške neproboljene događaje i ljude. I da krivim sve te događaje koji su ti nanijeli toliku tugu, jer tuga donosi taj prokleti karcinom.  Tuga ubija, trudi se da i meni zada teške udarce ali ne brini se nedam se ja tako lako. Znaš ipak sam ja tvoja unuka.  Ja da se pitam svi bi imali djeda, djedovi bi bili besmrtni jer niko ne može tako da te voli kao djed. Ti si mi kupio prvo biciklo, nisi me nikad toliko grdio iako si morao da budes mi na neki način i otac. Nikada nisam srela hrabrijeg i mudrijeg čovjeka od tebe. Znaš malo sam usporila sa ispunjenjem tvoje ali i svoje želje ali ISPUNIĆU . 

Žao mi je što sam te razočarala iako to nikad nisi priznao i položila taj vozački jer trebala sam i to. Pobijedio me strah ali obećavam pobijediću ga jednog dana i ja. Žao mi je što češće ti nisam slala sms, jer niko se istom nije radovao toliko, i u tim godinama nisi dopustio da zaostaješ za tehnologijom i tako budeš još blizi bratu i meni. 

Nikad ti nisam rekla koliko sam ponosna na tebe, na to što sam te imala i znam da te i sad na neki poseban način imam. Stalno pričam o tebi, ne mogu da prećutim svu tu ljubav koju si mi pružio i zahvalnost koju osjećam prema tebi. Znas kažu neki da nemaju svi tu sreću da imaju takvog djeda, ali ja sam je imala. Nisi bio neki vjernik, znam i zašto mnogo toga te razočaralo i nisi video svrhu, razloge zašto sve to. Priznajem nisam ni ja još sve to shvatila ali trudim se da se pomirim s tim ali molim te zahvali se Bogu što mi je dao priliku da te upoznam, imam i budem najsrećnija unuka na svijetu. Volim te.

Voljela bih da ti ove sve riječi otputuju gore, na to nadam se neko ljepše mjesto, voljela bih da sam bila više s tobom.  Zato molim sve koji ovo čitaju da budu što više sa ljudima koje vole, da iskoristite svaki trenutak i bez ustezanja kažete koliko ih volite. Jednom biće kasno. Jednom svako porodično slavlje biće pomalo teško, jer nema nekog.  Svaki vaš rođendan neće vam biti nešto značajan, jer nema čestitke i znate da je sad ne može biti ali prokleto gledate u taj telefon da zazvoni. Svaki njihov rođendan biće vam pakao, jer te svjećice možete im upaliti samo u crkvi ili u njihovoj novoj kuči.

Ovo nije klasično pismo nekome, sebi ili ko zna kakvo još, ovo je klupko raznih osjećanja koja te tjeraju da pišeš jer bude ti lakše. Ovo je i savjet svima vama da ih volite dok su tu, kasnije nema.