Uči, ne diši, ne spavaj, treniraj, jedi brokule, mjeri bokove, opipaj grudi, ma samo da su bar dva broja veće…
Radi, živi samo posao. Odmor provedi sa telefonom u ruci, jer ne daj Bože da to ne podijeliš sa drugima. Pravdaj se jer nešto nisi, ali obavezno prvo drugima.
Onda kad već čaša preliva, sjeti se sebe.
Izvini se drugima jer nisi rodila kad su oni to očekivali. Izvini se što si im mršava, debela, savršena, nesavršena. Izvini se što si eto to baš ti. Izvini se što zarađuješ, izvini se što si domaćica. Izvini se što se neki porede s tobom, smatraju se od tebe gorom ili boljom.
Opravdaj sve što imaš i nemaš. A, realno koga treba da boli uvo osim tebe same šta si, ko si, čemu težiš, koga voliš i šta te boli.
Da taj ispit nisi položila, jer eto trenutno ne ide, jer trenutno si u fazi kad nekad ne možeš odmah ni da sjetiš se datuma svog rođenja. Kome dokazuješ da nisi jela 24 sata, jednostavno hormoni su podivljali. Kao i ono da jednostavno jela ti se ta tjestenina, brdo slatkiša u gluvo doba i eto vidi se.
Kome dokazuješ da svoj posao više ne voliš, da smatraš da možeš bolje i više u nekoj zdravijoj, ali i plaćenoj sredini?
Kome dokazuješ da nekog voliš, a oni su baš zamislili da treba da voliš nekog njima savršenog?
Kome dokazuješ se i pravdaš, izvinjavaš – jer si ti baš takva?
Kome dokazuješ da tvoj dom nije Instagram, nego nekoliko kvadrata ljubavi i detalja koji ga čine savršenim?
Središ svaki kutak kuće da blista, dođu gosti i ti se izvinjavaš, jer eto nered je, a znaš da nije.
Kome?
Čemu?
Sebi ili njima?
Razmisli….
Primjedbe
Objavi komentar